In­for­ma­ci­je ko­je je „Dan“ ju­če eks­klu­ziv­no ob­ja­vio sa fo­to­gra­fi­ja­ma po­smrt­nih osta­ta­ka stra­da­lih u ja­mi „Ko­tor“ kod Nik­ši­ća, pi­ta­nje po­sto­ja­nja te ma­sov­ne grob­ni­ce iz pe­ri­o­da Dru­gog svjet­skog ra­ta na­kon 76 go­di­na od zlo­či­na na­po­kon je jav­no po­kre­nu­to. Ka­ko smo ob­ja­vi­li, ne­da­le­ko od Nik­ši­ća, u mje­stu Du­bra­ve (gor­nje­polj­ski re­jon) na­la­zi se ja­ma, u na­ro­du tog kra­ja po­zna­ta pod na­zi­vom „Ko­tor“, u ko­joj je, ko­li­ko smo uspje­li da sa­zna­mo to­kom du­žeg is­tra­ži­va­nja, u pe­ri­o­du od 1942. pa do po­čet­ka 1943. go­di­ne su­ro­vu smrt na­šlo vi­še od 300 li­ca, uglav­nom ne­vi­nih mje­šta­na ko­ji se ni­je­su sla­ga­li sa ide­ja­ma ta­da­šnjeg ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma. Fo­to­gra­fi­je ko­je je sni­mio naš fo­to­re­por­ter Želj­ko Ša­pu­rić po­tvr­di­le su po­sto­ja­nje ljud­skih ko­sti­ju u unu­tra­šnjo­sti bez­da­na, na du­bi­ni od 31 me­tar. Iz Upra­ve po­li­ci­je tvr­de da su već oba­vi­je­sti­li nad­le­žno tu­ži­la­štvo, te da će pred­u­ze­ti od­re­đe­ne ak­tiv­no­sti iz do­me­na svog ra­da.
– Slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti (CB) Nik­šić su o pro­na­la­sku po­ten­ci­jal­ne ma­sov­ne grob­ni­ce na pod­ruč­ju op­šti­ne Nik­šić oba­vi­je­sti­li nad­le­žnog tu­ži­o­ca. Slu­žbe­ni­ci CB Nik­šić će iza­ći na li­ce mje­sta i pri­ku­pi­ti re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je i sa­zna­nja. Sve da­lje mje­re i rad­nje bi­će pred­u­zi­ma­ne u ko­or­di­na­ci­ji i po na­lo­gu nad­le­žnog tu­ži­o­ca, na­ve­li su iz Upra­ve po­li­ci­je.
S ob­zi­rom na to da su rat­ni zlo­či­ni, ko­ji pre­ma pot­pi­sa­nim kon­ven­ci­ja­ma ne za­sta­ri­je­va­ju, a pre­ma va­že­ćim za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re u nad­le­žno­sti Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, ju­če smo im se obra­ti­li sa pi­ta­nji­ma da li će i ka­da pred­u­ze­ti mje­re da se lo­ka­li­tet Ku­li­ne u Du­bra­va­ma obez­bi­je­di, a ko­sti po­stra­da­lih iz ja­me eks­hu­mi­ra­ju, te da li su u pro­te­klom pe­ri­o­du ima­li slič­nih in­for­ma­ci­ja i šta su tim po­vo­dom ura­di­li, ali od­go­vo­re ni­je­smo do­bi­li. Ni­ka­kve kon­kret­ne mje­re tim po­vo­dom ju­če to­kom da­na ni­je­su pred­u­ze­te, u šta se uvje­ri­la i eki­pa „Da­na“ ko­ja je po­no­vo ob­i­šla lo­ka­li­tet gdje je ja­ma. Mje­sto se, ina­če, na­la­zi iz­nad nik­šić­kog se­la Šu­me, a sa­ma lo­ka­ci­ja ob­ra­sla je u ni­sko ra­sti­nje, dok je otvor u ja­mu pre­kri­ven ogrom­nim ka­me­nim plo­ča­ma. U naj­bli­žoj oko­li­ni to­kom da­na ni­je bi­lo po­li­ci­je, a ka­me­ne plo­če osta­le su na istom mje­stu na ko­jem su osta­vlje­ne ne­dav­no ka­da je na­ša eki­pa po pr­vi put od ka­da se de­sio stra­vič­ni zlo­čin otvo­ri­la bez­da­ni­cu i sni­mi­la nje­nu unu­tra­šnjost. Spe­ci­jal­no tu­ži­la­švo, sma­tra­ju u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje(CGO), du­žno je pri­stu­pi­ti sve­o­bu­hvat­nom is­tra­ži­va­nju na­ve­de­nog slu­ča­ja, sni­ma­nju lo­ka­ci­je, vo­đe­nju evi­den­ci­je i svih osta­lih rad­nji u prav­cu eks­hu­ma­ci­je, ob­ra­de po­da­ta­ka i iden­ti­fi­ka­ci­je po­smrt­nih osta­ta­ka.
– Neo­p­hod­no je utvr­di­ti i kri­vič­nu od­go­vor­nost za ovaj zlo­čin, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je Skup­šti­na Cr­ne Go­re u ok­to­bru 2010. go­di­ne do­ni­je­la Za­kon o po­tvr­đi­va­nju Evrop­ske kon­ven­ci­je o ne­pri­mje­nji­vo­sti za­sta­re na zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti i rat­ne zlo­či­ne, či­me bi se spri­je­či­la do­dat­na vik­ti­mi­za­ci­ja onih ko­ji su stra­da­li, ali i nji­ho­vih po­ro­di­ca. Ta­ko­đe, tu­ži­lac je du­žan da in­for­mi­še gra­đa­ne o pred­u­ze­tim rad­nja­ma i ste­če­nim sa­zna­nji­ma o svim onim do­ga­đa­ji­ma o ko­ji­ma sva­ko­dnev­no sa­zna­je­mo u jav­no­sti, pa i o ovom, i po­tvr­di ili opov­gr­ne isti­ni­tost pla­si­ra­nih in­for­ma­ci­ja i na taj na­čin su­zbi­je mo­guć­nost vo­đe­nja is­tra­ga u me­di­ji­ma i stva­ra­nje dru­ga­či­je stvar­no­sti – iz­ja­vi­la je za na­še no­vi­ne Ta­ma­ra Mi­laš, sa­rad­ni­ci­ma na pro­gra­mi­ma u CGO.
U lo­kal­noj upra­vi gra­da pod Tre­bje­som o po­sto­ja­nju po­ten­ci­jal­ne ma­sov­ne grob­ni­ce sa­zna­li su iz tek­sta u „Da­nu“. Pred­sjed­nik op­šti­ne Nik­šić Ve­se­lin Gr­bo­vić nam je ka­zao da će se, ka­da se upo­zna­ju sa de­ta­lji­ma, od­re­di­ti po­vo­dom kon­kret­nog slu­ča­ju i oba­vi­je­sti­ti nas o pred­u­ze­tim ak­tiv­no­sti­ma ko­je će bi­ti usmje­re­ne na ot­kri­va­nju isti­ne o even­tu­al­nom zlo­či­nu.
B.Bra­šnjo
FOTO: Ž. ŠAPURIĆ


I ko­mu­ni­sti tra­že isti­nu

U Op­štin­skom ko­mi­te­tu Ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je (JKPCG) Nik­šić na­vo­de da ne sum­nja­ju u po­sto­ja­nje ja­me „Ko­tor“ i mno­gih dru­gih, ali su si­gur­ni da zlo­či­ne, uko­li­ko ih je bi­lo, ni­je­su po­či­ni­li ko­mu­ni­sti jer, ka­ko na­gla­ša­va­ju, „svi bor­ci NOR-a ni­je­su isto­vre­me­no bi­li i ko­mu­ni­sti“.
– Ču­di što ni­ko od rod­bi­ne i po­to­ma­ka stra­da­lih do da­nas ni­je po­kre­nuo to pi­ta­nje. Ako to ni­je­su smje­li dok su ko­mu­ni­sti bi­li na vla­sti, mo­gli su po­sled­njih 30 go­di­na. Zah­ti­je­va­mo da se in­fo­r­ma­ci­je o ja­mi „Ko­tor“ pod hit­no pre­i­spi­ta­ju, po­smrt­ni osta­ci eks­hu­mi­ra­ju i da se utvr­di ko su ti lju­di i ka­ko su stra­da­li – sa­op­štio je Ra­di­slav Sta­ni­šić, pred­sjed­nik Op­štin­skog ko­mi­te­ta Nik­šić.


Žu­plja­nin pr­va žr­tva?

O stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ko­mu­ni­sta svo­je­vre­me­no je auto­ru ovog tek­sta svje­do­čio sa­da pre­mi­nu­li Ra­do­mir Ra­du­lo­vić iz gor­nje­polj­skog se­la Za­vrh. I u nje­go­voj po­ro­di­ci par­ti­za­ni su mar­ta 1942. go­di­ne na­pra­vi­li po­kolj ubiv­ši mu u rod­noj ku­ći, za sto­lom to­kom ve­če­re, oca Stan­ka i dje­da Spa­so­ja.
– Slu­šao sam kao di­je­te o ja­mi „Ko­tor“, zna­ju lju­di ovog kra­ja gdje je, ali ne smi­ju da ka­žu. Ko­li­ko znam u nju je pr­vi ba­čen je­dan Žu­plja­nin ko­ji je no­vem­bra 1941. go­di­ne do­šao kod pri­ja­te­lja u Mo­kru nji­vu, Za­vrh i Mi­lo­ča­ne na sla­vu Aran­đe­lov­dan. Kad je kre­nuo na­zad bio je ma­lo po­pio pa je uz­vi­ki­vao us­put „Ži­vio kralj Ni­ko­la“. Mi­lo­čan­ski par­ti­za­ni su ga od­mah uhva­ti­li i spro­ve­li u Gor­nje Po­lje. Valj­da su mu su­di­li, a on­da ga po­ve­li, na­vod­no, da za­jed­no sa nji­ma po­đe do Ri­sna i Ko­to­ra gdje su ov­da­šnji mje­šta­ni ku­po­va­li so i dru­ge na­mir­ni­ce. Kad je shva­tio ku­da ga vo­de po­ku­šao je da se bra­ni, ali su ga nad­ja­ča­li i kun­da­ci­ma obo­ri­li i po­tom, ka­ko su mi pri­ča­li, po­lu­ži­vog ba­ci­li u ja­mu, is­pri­čao je sta­ri­na 2007. go­di­ne a svje­do­če­nje o kr­va­voj ve­če­ri u nje­go­voj ku­ći ob­ja­vio je naš ta­da­šnji ne­djelj­nik „Re­vi­ja D“.


Ori­gi­nal­na do­ku­men­ta sa izjavama svjedoka o su­ro­vim li­kvi­da­ci­ja­ma

Na­kon što je „Dan“ ob­ja­vio eks­klu­ziv­ne po­dat­ke o ja­mi,  do­bi­li smo dva ori­gi­nal­na do­ku­men­ta ko­ja svje­do­če o nje­nom po­sto­ja­nju. Pr­vi da­ti­ra iz de­cem­bra 1942. go­di­ne i u pi­ta­nju je obra­ća­nje ta­da­šnjeg pro­to­je­ra sta­vro­fo­ra Mi­la­na Ću­ko­vi­ća ko­man­di­ru Žan­dar­me­rij­ske če­te nik­šić­ke. Pro­ta Ću­ko­vić je mo­lio  da se po­ve­de is­tra­ga o smr­ti sve­šte­ni­ka Va­sa Po­po­vi­ća, ko­jeg su stri­je­lja­li par­ti­za­ni u Gor­njem Po­lju, a po­tom ga ba­ci­li u ta­mo­šnju ja­mu.
– Upra­va op­šti­ne Vu­če­dol­ske u Vra­će­no­vi­ći­ma svo­jim ak­tom od 27. ju­na 1942. br. 79, do­sta­vi­la je iz­vje­štaj da je Va­so Po­po­vić, Pe­trov, sve­šte­nik iz Ba­o­ši­ća, stri­je­ljan kra­jem mje­se­ca ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne, ali da ni­je po­znat da­tum, ni mje­sto nje­go­ve smr­ti. Sa­znao sam da je sve­šte­nik po­koj­ni Va­so kao bo­rac na­ci­o­na­li­sta uhva­ćen od par­ti­za­na 19. ja­nu­a­ra u se­lu Vr­bi… i da je oda­tle od­ve­den u Pi­vu, se­lo Plu­ži­ne, sve­zan u lan­ci­ma i po naj­ve­ćoj ci­či-zi­mi spro­ve­den za Ši­pač­no..., na­vo­di pro­ta Ću­ko­vić u obra­ća­nju.
Da­lje oba­vje­šta­va Žan­dar­me­ri­ju da su sve­šte­ni­ka Po­po­vi­ća, pre­ma ono­me što je uspio da sa­zna, spro­ve­li u jed­no gor­nje­polj­sko se­lo gdje su ga stri­je­lja­li za­jed­no sa pred­sjed­ni­kom vu­če­dol­ske op­šti­ne Ri­stom Bje­li­com i to na Sa­vin­dan 1942. go­di­ne , a po­tom su ih ba­ci­li u ja­mu.
– Mo­lim da se po­ve­de is­tra­ga ka­da i gdje je ubi­jen, i ko ga je ubio, i gdje je za­ko­pan ra­di to­ga da bi se nje­go­ve mu­če­nič­ke ko­sti sa­ku­pi­le i do­stoj­no sa­hra­ni­le kao pri­mje­re­nog sve­šte­ni­ka i uzor­nog na­ci­o­na­li­ste, na­veo je iz­me­đu osta­log u mol­bi pro­to­je­rej sta­vro­for Ću­ko­vić.
Na mol­bu Da­ni­ce Ko­kolj, udo­vi­ce Ob­ra­da Ko­ko­lja, Op­šti­na nik­šić­ka je de­cem­bra 1942. go­di­ne iz­da­la uvje­re­nje u ko­jem su iz­ja­ve dva svje­do­ka o smr­ti nje­nog su­pru­ga. Ob­rad je ina­če bio lo­žač na že­lje­zni­ci, a ubi­jen je i ba­čen u ja­mu u Gor­njem Po­lju.
– Zna­mo tač­no i pod pri­jet­njom za­kle­tve i za­kon­ske od­go­vor­no­sti tvr­di­mo da je mo­li­telj­kin muž, po­koj­ni Ob­rad Jo­va­nov Ku­kolj, lo­žač na že­lje­zni­ci, po­gi­nuo 6. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju, od stra­ne ko­mu­ni­sta-par­ti­za­na, ka­da su ga od­ve­li i ubi­li, a po­tom ga ba­ci­li u ja­mu. Do da­nas ni­je va­đen iz ja­me, te ni opi­je­lo nad njim ni­je iz­vr­ši­va­no, iz­ja­va je svje­do­ka  Ga­vri­la Al­bi­ja­ni­ća i Jo­va Re­po­vi­ća, ko­ja je na­ve­de­na u iz­da­tom uvje­re­nju.


Pot­pi­su­je­mo, ali ne spro­vo­di­mo

Mi­laš je pod­sje­ti­la da je Skup­šti­na usvo­ji­la Re­zo­lu­ci­ju par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe iz 2006. go­di­ne o me­đu­na­rod­noj osu­di zlo­či­na to­ta­li­tar­nih ko­mu­ni­stič­kih po­re­da­ka i Re­zo­lu­ci­ju o ukla­nja­nju na­sle­đa biv­ših ko­mu­ni­stič­kih to­ta­li­ta­r­nih si­ste­ma.
– To do­dat­no oba­ve­zu­je da se pri­mje­re­no od­no­se pre­ma svim žr­tva­ma Dru­gog svjet­skog ra­ta i re­ži­ma ko­ji su pro­is­te­kli iz tog ra­ta, a sve u ci­lju po­sti­za­nja prav­de za stra­da­le, iz­grad­nje de­mo­krat­skih ka­pa­ci­te­ta dru­štva ko­je je bi­lo za­hva­će­no ra­tom i za­go­va­ra­nja traj­nog mi­ra u Cr­noj Go­ri, ali i u ci­je­lom re­gi­o­nu – is­ta­kla je Mi­laš.
Cr­nu Go­ru, ka­ko je na­ve­la, na­ža­lost, ka­rak­te­ri­še stal­no po­ti­ski­va­nje ne­pri­jat­nih pi­ta­nja iz pro­šlo­sti i kon­ti­nu­i­ra­ne po­li­tič­ke ne­sprem­no­sti da se su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­šću po­šte­no, efi­ka­sno i odr­ži­vo iz­ve­du. Bi­li smo i osta­li, sma­tra Mi­laš, po­li­tič­ki po­di­je­lje­na dr­ža­va, ali te po­dje­le ne mo­gu ni­kad bi­ti oprav­da­nje ni za je­dan zlo­čin, te je va­žno ra­di­ti, ka­ko na is­tra­ži­va­nju svih na­vo­da i do­ka­za o po­je­di­nač­nim slu­ča­je­vi­ma rat­nih zlo­či­na, ta­ko i na us­po­sta­vlja­nju kul­tu­re sje­ća­nja.
– Do da­nas ve­li­ki broj tih žr­ta­va i nji­ho­ve po­ro­di­ce ni­je­su re­ha­bi­li­to­va­ni i obe­šte­će­ni na ade­kva­tan na­čin od stra­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re, iako je to bi­la oba­ve­za shod­no skup­štin­skoj de­kla­ra­ci­ji iz 1992. go­di­ne i obe­ća­nji­ma Vla­de da će ova pi­ta­nja uvr­sti­ti na svo­ju agen­du i ri­je­ši­ti na ade­kva­tan na­čin, na­gla­si­la je Mi­laš.